Voćnjaci guste sadnje

Voćnjaci guste sadnjeGusta sadnja voćaka došla je kao rezultat intenziviranja i povećanja ekonomičnosti voćnih zasada. Ona podrazumeva voćke smanjenog porasta, visine oko 2 m, s odgovarajućim obimom krune. Voćke smanjenog porasta su osnovni uslov guste sadnje.

Brojne su prednosti malih voćaka u odnosu na voćke većih razmera. Pre svega, voćke malog porasta imaju bolje osvetljenu krunu jer sunčevi zraci lakše prodiru u njenu unutrašnjost, dok na velikim voćkama unutrašnje grane bivaju zasenjene. Pošto manje voćke bolje iskorišćavaju sunčevu energiju, one su i produktivnije. Poznato je da su formiranje cvetnih pupoljaka, veličina i kvalitet plodova u neposrednoj vezi sa stepenom osvetljavanja, što je od presudnog značaja za proizvodnju voća.

Stabla voćaka malih dimenzija omogućavaju sadnju sa manjim razmakom, što znači veći broj biljaka po jedinici površine, takozvani voćnjaci guste sadnje. Ovako povećan broj voćaka omogućava višestruko povećanje prinosa u prvim godinama rodnosti. U kasnijim godinama gajenja prinos po stablu malih voćaka je manji, ali ukupan prinos po hektaru može biti veći, jer je veći broj voćaka.



Savremena proizvodnja zahteva da voćke što ranije stupe u period plodonošenja, jer najskuplji period svakog zasada je period njegove nerodnosti. Voćke manjih razmera ranije prorode te se period nerodnosti svodi na minimum. Za ilustraciju ovoga mogu poslužiti rezultati ogleda dobijeni u Holandiji sa sortom jabuka zlatni delišes na podlozi M 9, sa razmakom sadnje 2,5 X 1,5 m. Voćnjak je zasadjen u proleće 1967. godine, a ostvareni prinosi kretali su se ovako:

1968 (druga vegetacija): 8 t/ha
1969 (treća vegetacija): 18 t/ha
1970 (četvrta vegetacija): 37 t/ha
1971 (peta vegetacija): 48 t/ha
1972 (šesta vegetacija): 51 t/ha
1973 (sedma vegetacija): 54 t/ha
1974 (osma vegetacija): 59,5 t/ha

Rezultati drugog ogleda, takodje iz Holandije, u starom zasadu zlatnog delišesa na podlozi M 9, zasadjenog na rastojanju 4 x 2 m, pokazuju da se visoki prinosi zadržavaju i u kasnim godinama starosti zasada. Takav je ovakav zasad u osamnaestoj godini dao prinos 45-50 t/ha, u dvadeset drugoj godini 50 t/ha, a u dvadeset sedmoj-45-50 t /ha.

Voćke male bujnosti usmeravaju energiju (hranljive materije) većim delom na proizvodnju plodova, a manje na stvaranje drveta. Kod malih voćaka se oko 70% ugljenih hidrata troši na formiranje plodova a kod velikih oko 40%.

Iz ovoga se može zaključiti da ako voćka više energije troši na proizvodnju drveta, proizvodjač gubi zbog povećanih troškova rezidbe, a i usled zasenjivanja, jer ono utiče na kvalitet i krupnoću plodova. Ako su malih dimenzija, troškovi rezidbe, zaštite i berbe plodova su neuporedivo manji, što je veoma značajnoza veće plantažne zasade gde postoji oskudica u ljudskoj radnoj snazi. U stvari, voćke malog porasta treba da isključe upotrebu lestvica za rezidbu i berbu plodova.

Medjutim gusta sadnja može postati promašaj ako usled bujnog porasta dodje do konkurencije izmedju voćaka pre nego što one udju u period plodonošenja, jer gusta sadnja ne znači i gust voćnjak. Zato je veoma važno pitanje: do koje gustine treba saditi a da nedostaci ne prevazidju prednosti guste sadnje.
Prema podacima ogleda iz Holandije i prvih zapažanja kod nas, najbolji rezultati se mogu očekivati pri sledećim razmacima sadnje voćaka:

JABUKA NA M 9
a) za slabo bujne sorte 3,5 x 1,25 m (2.270 voćaka/ha)
b) za srednje bujne sorte 3,5 x 1,5 m (1.900 voćaka/ha)
c) za bujne sorte 3,5 x 1,75 m (1.640 voćaka/ha)

KRUŠKA NA DUNJI
a) za slabo bujne sorte 4 x 1,5 m (1.650 voćaka/ha)
b) za bujne sorte 4 x 2 m (1.125 voćaka/ha)

Gusta sadnja voćaka se naročito primenjuje za jabuku i krušku, a postoji interesovanje da se voćnjaci guste sadnje primene i za druge vrste voćaka.

Zasadi guste sadnje jabuka mogu biti jednoredi, dvoredi i višeredi. Jednoredi zasadi su najbolji jer objedinjuju više prednosti: povećanu proizvodnju, visoki procenat kvalitetnih plodova, bolje osvetljavanje krune i lakše izvodjenja radova. Nedostaci zasada sa duplim redovima uočavaju se tek posle nekoliko godina postojanja voćnjaka.

Prema dosadašnjim iskustvima, proizilazi da za gustu sadnju voćaka najbolje odgovara forma holandsko vreteno. Visina voćnjaka treba da je u korelaciji sa medjurednim rastojanjem, odnosno da iznosi oko 50% ovog rastojanja. Pravac redova voćnjaka guste sadnje treba da bude, kao i kod ostalih sistema, sever-jug, da bi se obezbedilo najbolje osvetljavanje.

Zahvaljujući napretku nauke i novim tehnološkim postupcima, danas su mogućnosti kontrole porasta voćaka znatno proširene, čime je i omogućeno praktično uvodjenje guste sadnje. Dok se donedavno kontrola porasta voćaka svodila na izbor odgovarajućih podloga, danas su ove mogućnosti proširene primenom metoda posrednika, sorata jabuka tipa spur, primenom sintetičkih fitohormona, zelene letnje rezidbe i drugim.






Tags: voćnjaci guste sadnje, gusta, sadnja, voćaka

Pčelarstvo

Uzgoj šampinjona

Uzgoj puževa

Uzgoj pilića

Tov svinja

Govedarstvo

Mlekarstvo

Ratarstvo, povrtarstvo i voćarstvo