Kalendar vinograda

Radovi u vinograduOvde ćemo ukratko opisati kako treba da izgleda kalendar radova u vinogradu. Kalendar vinograda počinjemo sa prvim mesecima u godini kada je vinova loza u fazi mirovanja.

U februaru i martu u vinogradu se razbacuju stajnjak i azotna đubriva. Azot je elemenat koji je lozi pri kretanju vegetacije najpotrebniji. Ako su vremenski uslovi povoljni, može se početi i rezidba. U matičnjaku loznih podloga režu se reznice za kalemljenje. U trapovima se kontroliše stanje reznica skinutih u jesen.

U ovom periodu u vinogradu se popravljaju nasloni i zatežu žice koje su u prethodnoj vegetaciji popustile. U martu je vreme za prolećnu obradu zemljišta desetak santimetara dubine. Ovom merom se zaoravaju đubriva koja se time bolje koristi.

Vinogradi koji su u jesen zagrnuti, razgrću se. Potrebno je voditi računa da se razgrće u vreme kada više ne postoji opasnost od poznih prolećnih mrazeva. Posle razgrtanja se uklanjaju brandusi (korenčići iz plemke) do ispod spojnog mesta.

U mladim vinogradima se prazna mesta popunjavaju novim kalemovima. U starijim vinogradima se u istu svrhu koriste položenice.

U ovom periodu započinje i završava se kalemljenje vinove loze (englesko spajanje). Takođe, tamo gde to nije učinjeno u jesen, završava se sadnja vinove loze.



Vinograd po godišnjim dobima

Proleće u vinogradu: Rezidba i nega

April je poslednji rok za završetak rezidbe koja se mora sprovesti pre kretanja vegetacije. Posle rezidbe se krakovi i ostavljeni lukovi vezuju. Time se čokot dovodi u najbolji položaj u odnosu na u najbolji položaj u odnosu na uslove osvetljavanja. Ova mera sprovodi se pre početka đubrenja pupoljaka da se oni ne bi oštećivali. Važni radovi u vinogradu su površinska obrada zemljišta i uništavanje korova. Time se zemljište provetrava i neophodna vlaga čuva. Kada mladari dostignu dužinu oko 30 cm, uklanjaju se nabujali, suvišni lasteri, naročito ako su nerodni. Ako su čokoti preopterećeni lasterima i cvastima, grozdovi će biti sitni i rehuljanje veće.

U nekih sorti vinove loze na zapercima se može dobiti dodatan rod. Da bi se pospešio porast zaperaka, lasteri se prekraćuju pre cvetanja, tako da iznad poslednje cvasti ostane od 5 do 6 listova. Posle cvetanja se mogu prekratiti i zaperci, što pozitivno deluje na krupnoću bobica i kvalitet vina.

Da bi se povećala krupnoća bobica i postiglo nešto ranije sazrevanje, mogu se proređivati i cvasti i grozdovi. Uklanjaju se slabo razvijeni i zasenjeni grozdovi ili cvasti. U istu svrhu se može primeniti i prstenovanje skidanje uzanog dela kore s lastara, da bi se hranljive materije usmerile prema grozdu.

Leto u vinogradu: Površinska obrada i navodnjavanje

Junski i julski pljuskovi stvaraju pokoricu na površini zemljišta. Zato je u toku leta potrebno nekoliko prašenja-plitke obrade do dubine desetak santimetara.

U avgustu počinje probirna berba sorti najranijeg perioda zrenja.

U vinogradima u kojima je to moguće, u fazi zelenih bobica potrebno je navodnjavanje. Poslednji rok moguće primene ove mere je šarak, jer u fazi zrenja velika vlažnost zemljišta može da omete sazrevanje i poveća sadržaj kiselina u bobici.

Ako se planira jesenja sadnja vinove loze, zemljište se rigoluje već u leto, da bi se na vreme sleglo i isitnilo.

Jesen u vinogradu: Duboka obrada i sadnja

Berba grožđa počinje kada je u bobicama najveći sadržaj šećera.

U vinogradu se u jesen primenjuje duboka obrada zemljišta da bi se u njemu sačuvala zimska vlaga. Može da se kombinuje s rasturanjem kompleksnih mineralnih đubriva i stajnjaka.

Pre jesenje sadnje se zemljište premerava i obeležava. Kalemovi se sade u pripremljene jame. Kalemovi moraju biti zdravi, a njihovo poreklo i sorta pouzdani.






Tags: kalendar vinograda, radovi u vinogradu

Pčelarstvo

Uzgoj šampinjona

Uzgoj puževa

Uzgoj pilića

Tov svinja

Govedarstvo

Mlekarstvo

Ratarstvo, povrtarstvo i voćarstvo