Kupina bez bodlji

Kupina bez bodljiKupina bez bodlji uveliko je "kročila" u naše voćnjake. To se prvenstveno odnosi na voćnjake u okolini Knjaževca. Tamo je jos pre nekoliko decenija podignuto oko 200 hektara savremenih špalirnih zasada. Tome su doprineli stručnjaci voćarsko-vinogradarskog gazdinstava "Džervin", koji su usvojili novi način proizvodnje sadnog materijala kupine bez bodlji. Uz pomoć hormona proizvodili su je na tresetnoj kocki, što omogućuje sadnju skoro cele godine.

Kupina bez bodlji obično se razmnožava polaganjem lastara i njihovim prekrivanjem zemljom. Kada lastari puste žile, odseku se od matične biljke. Tako se dobija nova sadnica. Na takvoj sadnici ne pojavljuju se bodlje, što nije slučaj kada se ova voćka razmnožava korenovim reznicama. Biljke iz reznica obično imaju bodlje.

Stručnjaci "Džervina" su na drugčiji način razmnožavali kupinu bez bodlji i to ovako: Obično u junu skidaju lastare i seku ih na kratke reznice s jednim do dva okca. Reznice potom zamoče u rastvor hormona i zabodu u hranljive tresetne kockice. Najkasnije do januara reznice se ožile, a iz ostavljenih pupoljaka razviju se lastari. Tako se dobije nova kupina bez bodlji. Na ovakav način u knjaževačkom "Džervinu" godišnje se proizvodilo i po milion sadnica.

Dakle, naučili smo kako napraviti sadnice kupina bez bodlji.



Uzgoj kupine bez trnja znaci da vi i vaša porodica možete zaboraviti na rukavice i drugu vrstu zastite prilikom branja ovog ukusnog i zdravog voca.

Kao i ostalo jagodasto voće, kupina bez bodlji je višegodišnja biljka. Plodonošenje traje 12 do 15 godina. Nekada i duže. Voćka ove vrste odlikuje se brzim plodonošenjem, već u drugoj godini posle sadnje, a treće godine može se očekivati i pun rod. Plodovi počinju da sazrevaju u drugoj polovini jula i beru se sve do polovine septembra. Ovako dug period sazrevanja plodova uslovljava i toliku dužinu berbe. Kupina bez bodlji bere se u više navrata, ponekad i desetak puta. S lastara dugačkih nekoliko metara ne mogu se odjednom obrati svi plodovi, jer su rasporedjeni duž celog stabla i ne sazrevaju istovremeno.

Bez obzira što je u tresetnoj kocki, kupinu bez bodlji treba saditi u dobro pripremljeno zemljište, uzorano tridesetak santimetara. Pre sadnji iskopa se jama veličine tresetne kocke u kojoj su sadnice. Jama treba da je toliko duboka da bi se iznad kocke mogao nasuti sloj zemlje debljine 2 -3 santimetra. Pre nasipanja zemlje sadnicu treba dobro zaliti vodom.

Zbog predugačkih lastara, koji mogu da dostignu i šest metara, kupina bez bodlji zahteva naslon u vidu žice postavljene na stubove visoke najmanje tri metra. Stubovi se u redu ukopavaju na pet-šest metara rastojanja.
Ova jagodasta voćka obično bogato rodi i razvija veliku nadzemnu masu, pa zahteva plodna zemljišta i obilnije djubrenje. Količina djubriva ne bi smela da bude manja od 600 do 1.000 kilograma po hektaru. Kompleksna djubriva treba upotrebiti u jesen. Tokom proleća ne treba izostaviti ni prehranjivanje KAN-om, i to oko 400 kilograma po hektaru.

Od mera nege kupina bez bodlji zahteva redovno uništavanje korova, ako je suša, i navodnjavanje, a neophodna je i zaštita protiv gljivičnih bolesti i štetočina-crveljivosti.






Tags: kupina bez bodlji, sadnice

Pčelarstvo

Uzgoj šampinjona

Uzgoj puževa

Uzgoj pilića

Tov svinja

Govedarstvo

Mlekarstvo

Ratarstvo, povrtarstvo i voćarstvo