Soja poboljšava strukturu zemljišta

SojaSoja je vrlo značajna poljoprivredna biljka koja ima široku i raznovrsnu primenu. Od nje se dobijaju proizvodi značajni ne samo za ishranu ljudi i domaćih životinja, već i za industrijsku preradu. U ovom pogledu retke su njivske biljke koje se mogu porediti sa sojom, jer izmedju ostalog poboljšava strukturu zemljišta, što je veoma važna stvar u ratarstvu.

Medjutim, soja se pre svega gaji zbog semena i vegetativne mase. Realno postoje i dobri razlozi za to kada sagledamo njene nutritivne vrednosti. Sojino seme je bogato belančevinama (24-55%), uljem (14-27%) i mineralnim materijama (4-7%), a sadrži malo ugljenih hidrata (19-30%), i to ne u obliku skroba već dekstrina. Belančevine soje imaju veliku fiziološku vrednost jer se lako rastvaraju u vodi. Po svarljivosti i sastavu aminokiselina one se izjednačavaju s belančevinama mesa, mleka i jaja, što nije slučaj s ostalim belančevinama biljnog porekla.

Seme soje je izuzetno bogat izvor proteina (belančevina). Ono sadrži oko dva puta više belančevina od govedjeg i svinjskog mesa, tri puta više nego jaja i oko 12 puta više nego kravlje mleko. Njeno zrno ima oko pet puta više mineralnih materija od govedjeg i svinjskog mesa. Po hranjivosti i kaloričnoj vrednosti kilogram sojinog brašna vredi kao 2,2 kg govedjeg mesa.

Za ishranu ljudi soja se upotrebljava još od davnih vremena. U ishrani se koriste zrelo seme, zeleno zrno i brašno. Zrelo seme se upotrebljava kao varivo ili prženo. Kuvanjem semena u vodi dobija se pire koji se dodaje raznim jelima. Glicinin (belančevina) soje se pri kišeljenju zgrušava, a to omogućava da se od nje spravljaju razna jela. Od sojinog semena može se pripremati preko 150 različitih jela. Od semena i brašna dobija se mleko, po hranljivosti slično kravljem mleku. Od mleka se dobijaju raznovrsne preradjevine: kiselo mleko, jogurt, razni sirevi, maslac, kajmak i dr.



Sojino brašno se koristi za spravljanje raznih jela, poslastica, napitaka i dr. Od brašna se mesi hleb podesan za ishranu svih ljudi, a naročito onih koji boluju od šećerne bolesti. Iz brašna se posebnim postupkom izdvaja proteinski koncentrat koji se upotrebljava za spravljanje mesa i raznih preradjevina od mesa. Osim toga, sojino seme, odnosno njena belančevina služi za izradu mnogih industrijskih proizvoda: elektroizolatora, gramofonskih ploča, dugmadi, češljeva, raznih tkanina i drugih proizvoda.

Iz sojinog semena dobija se kvalitetno ulje koje ima raznovrsnu primenu: za ishranu ljudi (jestivo ulje, margarin i jestiva biljna mast); u farmaceutskoj industriji (za proizvodnju raznih kremova-pomada, toaletnih sapuna i glicerina); u industriji plastičnih masa i štamparskih boja. Iz ulja, kao sporedni proizvod, izdvaja se lecitin, koji se upotrebljava za izradu raznih medicinskih preparata, za spravljanje želatina i raznih konditorskih proizvoda. Sojino ulje je lako svarljivo i fiziološki stimulativno deluje na organizam.

Soja ima veliki značaj u ishrani svih vrsta domaćih životinja, a naročito krava muzara i stoke u tovu, bilo da se koristi u obliku zrna, pogača, brašna (prekrupe), bilo u obliku zelene mase, sena i silaže. Zrno soje može da se daje stoci, ali takvo iskorišćavanje je manje ekonomično nego ako se daje u obliku pogača ili brašna. Ako se stoci daje zrno, treba ga prethodno prokuvati ili propržiti da bi se otklonio tripsin inhibitor.
Uljane pogače i brašno predstavljaju cenjenu koncentrovanu hranu bogatu belančevinama i mineralnim materijama. U pogačama napravljenim od sojinog brasna se nalazi oko 47% belančevina.

Soja se, kao što je pomenuto, gaji za proizvodnju voluminozne stočne hrane. U ovu svrhu koristi se njena zelena masa, bogata belančevinama, ugljenim hidratima, mineralnim materijama, vitaminima i drugim značajnim materijama za ishranu domaćih životinja.Za voluminoznu stočnu hranu soja može da se gaji sama ili u smeši s drugim biljkama (kukuruzom, sirkom i dr.). Ako se zelena masa osuši i samelje, dobija se kvalitetno brašno.

No, da se vratimo poljoprivrednim temama. Dakle, ne sme se izgubiti iz vida da soja ima veliki agrotehnički značaj. Zahvaljujući snažno razvijenom i dubokohodnom korenovom sistemu, ona veoma blagotvorno utiče na održavanje i poboljšavanje strukture zemljišta. Osim toga, blagodareći simbiozi s bakterijama koje žive na njenom korenu, soja može da nakupi iz atmosfere 120-300 kg/ha azota. Zato se posebno ceni kao značajan predusev u plodoredu za mnoge useve, a naročito žita.






Tags: soja, nutritivne vrednosti

Pčelarstvo

Uzgoj šampinjona

Uzgoj puževa

Uzgoj pilića

Tov svinja

Govedarstvo

Mlekarstvo

Ratarstvo, povrtarstvo i voćarstvo