Zašto se suši kajsija

KajsijaPrevremeno sušenje kajsije predstavlja, bez sumnje, najštetniju pojavu kada se radi o uspešnom gajenju ove voćke. Zbog sušenja pojedinih stabala koje počinje rano, već posle treće-četvrte godine od sadnje, zasad se proredjuje i grane suše, pa čak krče i čitavi zasadi, što ovu voćku čini sve manje rentabilnom i često dovodi u pitanje njeno dalje uspešno gajenje.

Sušenje ili takozvana apopleksija kajsije stara je koliko i samo gajenje ove voćke. Oduvek je predstavljalo veliku ekonomsku štetu, pa pošto se o prirodi sušenja nedovoljno znalo, nastajala su o tome razna tumačenja.

Kako se kasnije ispostavilo, jednu samo naoko istu bolest prouzrokuju razni činioci: niska temperatura, inkopatibilnost podloge i plemke, poremećaji i fiziologiji ishrane, razne vrste parazitnih gljiva (Cytospora cincta, Eutyra armeniacae, Verticillium spp, Monilinia spp, bakterija Pseudomonas syringae i drugi paraziti (virusi i mikroplazme).

Svi ovi pobrojani činioci u stanju su da prouzrokuju sušenje kajsije.

Kada će se i koji od njih u odredjenom rejonu pojaviti zavisi ponajviše od uslova samog područja. Tako su u našoj zemlji poslednjih pentaestak godina predominirale bakterija Ps. Syringae i gljiva C. Cincta. Oba parazita identično se ponašaju. Njihova najveća aktivnost ispoljava se u periodu morovanja voćaka. Kada je u pitanju pomenuta gljiva, najveće promene nastaju od kraja leta, pa do početka vegetacije, dok je bakterija najaktivnija od početka otpadanja lišća u jesen, pa do kretanja vegetacije u proleće.

Oba parazita napadaju elemente kore i drveta, prouzrokujući njihovo izumiranje. Propadanje tkiva počinje obično od povredjenih mesta na granama i deblu, pa se širi uzdužno obimom grane ili debla.



Pri tome je izumiranje kore i drveta obimom grane i debla od najvećeg značaja, jer formirani nekrotični prsten sprečava sprovod vode i hranljivih materija u gornje delove grane ili debla iznad "prstena", zbog čega se suši čitava grana ili voćka, u zavisnosti od toga gde se oboleli prsten formira: na grani ili na deblu.
Aktivnost ove gljive i bakterije u periodu vegetacije je mala, jer je kajsija u to doba svog razvoja otporna, zbog čega tada nastaju slabe promene na oboleloj voćki.

Tokom vegetacije, kada su uslovi nepovoljni za njen razvoj, gljiva se održava u obolelom tkivu u vidu micelije i piknida (sitnih loptica) s piknosporama, odakle se zaraze kasnije šire napadajući povredjene grane i deblo.
Bakterija za vreme letnjih prilika izumire ili se održava na površini lista, ne prouzrokujući tada nikakve promene. Tek u jesen kišom sprana dospeva s lišća na grane i deblo kajsije, prouzrokujući prvo takozvane rak-rane, a kasnije i sušenje kajsije.

Kako sprečiti sušenje kajsije?

Ovakvo ponašanje parazita prouzrokovača apopleksije, odnosno sušenja kajsije, nameće sledeće mere zaštite:

Pošto kajsija najčešće oboleva na mestima raznih povreda, a najveća opasnost od bolesti preti u peridu mirovanja voćaka, o tome je potrebno voditi najviše računa. Zbog toga treba paziti da ne dodje do raznih povreda debla i grana kajsije, naročito od početka jeseni do proleća.

Nije sve jedno kada se kajsija reže. S obzirom na to da i rezidba predstavlja izvestan vid povrede voćke i otvara vrata za prodor parazita, sve se više preporučuje da se rezidba izvodi u proleće, umesto dosadašnje u jesen, jer su u proleće slabi uslovi za razvoj bolesti.

Treba boditi računa i o tome kako se kalemi kajsija. Kajsiju treba kalemiti na visini od 8 do 120 i više centimetara na belošljivu, a zasade zasnivati na severnom i severozapadnom položaju zemljišta. Južna strana manje odgovara, usled čestih kolebanja temperature i povoljnijih uslova za razvoj bolesti.

U jesen, odmah posle početka otpadanja lišća, ili kada je 50% lišća otpalo, i u rano proleće pre početka vegetacije poželjno je prskati kajsije preparatima na bazi bakra, odnosno bakar-oksihlorida.

Ako se primeni sve gore navedeno može se u velikoj meri sprečiti sušenje kajsije.






Tags: sušenje kajsije, apopleksija

Pčelarstvo

Uzgoj šampinjona

Uzgoj puževa

Uzgoj pilića

Tov svinja

Govedarstvo

Mlekarstvo

Ratarstvo, povrtarstvo i voćarstvo