Siliranje vlažnog zrna kukuruza

Siliranje kukuruza

Evo kako u najkraćim crtama treba da teče postupak siliranja kukuruza, što je naročito važno ukoliko se još radi o vlažnom kukuruzu.

Najpre o silosu. Silos za kukuruz može da bude dubeći, zidan od betonskih blokova ili silo-rov od betona. Inž. Markićević je pokazao da poljoprivrednici sa uspehom mogu da konzerviraju siliran kukuruz i u starim ambarima šupama i sličnim objektima koji su prethodno preuredjeni. To "preuredjivanje" se sastoji od oblaganja zidova polietilenskim folijama nešto veće debljine tako da mogu da izdrže pritisak prilikom sabijanja mase. Ipak smatra se da je najbolje da se sagradi silo-rov sa stranicama od betona jer se takav silos i lakše puni a još lakše prazni, za razliku od vertikalnih silosa gde vlasnik mora da se penje uz lestve da bi uzeo dovoljno silaže.

Kad postoji silos (betonski dubeći ili položeni silo-rov ili kad je ambar sa unutrašnje strane dobro obložen polivinliskim folijama) počinje siliranje kukuruza.

Kada se bere kukuruz? Kukuruz se bere u trenutku kad ima 34 do 40 posto vlage. Taj procenat može da se odredi uz pomoć aparata koji imaju poljoprivredne stanice a moguće je i drugačije, iskustvenim putem zagrizanjem zrna ili zasecanjem noktom. Kukuruz koji je namenjen za ishranu svinja silira se bez kočanke. Berba se obavlja kombajnom koji ima i uredaj za krunjenje. Pošto se prikolica napuni vozi se u dvorište ispred silosa. Tu, pred silosom se nalazi čekićar koji pokreće traktor snage 70 konjskih snaga. Sa tako jakom mašinom krunjač može da za jedan čas prekrupi 7 tona, što znači da za jedno pre podne može da se silira zrno sa nekoliko hektara.



Silirana masa se iz mlina čekićara vazdušnim putem ubacuje preko krova u silos (dubeći) odnosno sipa na gomilu u silo-rov. U oba slučaja je nephodno da se masa pravilno rasporeduje i sabija. U vertikalnom silosu to rade dva radnika a u silo-rovu masa može da se sabija traktorom. Treba paziti da u ovom drugom slučaju u masu ne dospeju druge materije (zemlja, nafta i sl.). Veoma je važno da se masa dobro sabije i iz nje istisne vazduh, od čega zavisi kvalitet silaže. Ako je mleveno zrno suvo te se teže sabija, preporučuje se da se poliva vodom tek toliko da sabijanje bude lakše. Kad se silos napuni pokrije se polivinilskim zastorom a preko njega se stavi ili sloj zrna kukuruza ili peska. Posle tri nedelje završava se vrenje u siliranoj masi i od tog trenutka ona je spremna za potrošnju. Prilikom pražnjenja uvek uzeti onoliko hrane koliko će biti utošeno za dva dana i potom ponovo pokriti masu zastorom.

Ako se sprema silaža za tov junadi onda se u prekrupač stavljaju klipovi kukuruza. Ostali postupak je potpuno istovetan kao kad se sprema silaža zrna za tov svinja.

Spremljena masa ima blago kiselkasti ukus i miris i svinje je rado jedu. Zapaženo je da silirano zrno sa uobičajenim dodacima koncentrata (oko 25 posto) svinje rado jedu, zdravije su i imaju nešto veći prirast. U toku cele godine kukuruz uvek ima isti kvalitet što nije slučaj u drugim prilikama (ako se kukuruz veštački suši-svinje teže koriste suvu materiju, menja se struktura nekih materija itd). Osim toga ovim postupkom se izbegavaju gubici od plesni, ptica i glodara koji jedu kukuruz za vreme dok je u ambaru. Najzad na ovaj način se berba kukuruza obavlja u povoljnijem roku što olakšava obradu zemljišta u setvu pšenice pa i bolji rod u sledećoj žetvi.

Ali, podseća inž. Markićević, ovakav postupak ima i nekih mana. Osnovna je ta što ovako spremljen kukuruz nije roba za prodaju: on mora da se utroši u dvorištu gde je spremljen. Iz ovoga izlazi da je siliranje kukuruza u klipu ili samog zrna podesno za gazdinstva koja su se opredelila za tov stoke.

Pa ipak, kad se odmere mane i dobre strane izlazi da dobre strane imaju veliku prevagu. Zato već sada treba misliti na to da se i u načinu spremanja kukuruza i njegove upotrebe moraju uneti novine, kao što su svojevremeno uvedene i u samu proizvodnju kad su zubane počeli da istiskuju hibridi. Dakle, od tada je pravilno siliranje kukuruza veoma važno i o njemu treba voditi računa.

Inž. Markićević posebno ističe da siliranje zrna ili celog klipa kukuruza u vreme kad je cena najniža može da doprinese smirivanju tržišta i cena, za šta je zainteresovan svaki poljoprivrednik.






Tags: siliranje kukuruza, postupak siliranja, od čega zavisi kvalitet silaže

Pčelarstvo

Uzgoj šampinjona

Uzgoj puževa

Uzgoj pilića

Tov svinja

Govedarstvo

Mlekarstvo

Ratarstvo, povrtarstvo i voćarstvo