Uzgoj salate

Uzgoj salate

Uzgoj salate verovatno da zanime sve one koji imaju prostora gde da je zasade, pa makar to bilo i samo za svoje potrebe. Pa da pomognemo svojim savetima.

U zaštićenom prostoru najčešće se uzgaja glavičasta salata (mada može sa istim uspehom i lisnata salata) jer daje najveće prinose i kvalitetne glavice. Od sorti pogodne su deci, minor, selma, orba, mandat (za zimsku proizvodnju), kao i naše sorte majska kraljica, betnerova, nansen (za prolećnu proizvodnju).

U zavisnosti od tipa zaštićenog prostora i mogućnosti zagrevanja uzgoj salate može biti veoma uspešan u toku ranog proleća, jeseni i zime.

Relativno niske temperature neophodne za rast (optimalne danju 15 - 18° C i noću oko 10° C) omogućuju uzgoj salate u zaštićenom prostoru sa grejanjem i bez grejanja, i to kao pretkulture pri gajenju krastavaca i paradajza, odnosno kao naknadne kulture posle skidanja paradajza, paprike i drugih sličnih useva.

Salata se proizvodi iz rasada ili direktnom setvom (pilirano seme). Rasad se proizvodi u otvorenim lejama ili u plasteniku, u zavisnosti od vremena setve. Za ranu potrošnju salata se proizvodi iz pikiranog rasada. Stoga je setva gusta, a u fazi prvog lista biljke se pikiraju u saksije (hranljive kocke) dimenzije 5 x 5 cm. Do nicanja treba obezbediti temperaturu oko 20° C, a posle pikiranja oko 15° C, mada salata raste i na nižim temperaturama (10 - 12° C), ali sporije. Za 15 - 20 dana dobija se kvalitetan rasad sa 3 - 4 lista.



Vreme setve, sadnje i berbe salate zavisi od celokupne proizvodnje u zaštićenom prostoru. Pri tome je najpovoljnija postepena setva u razmacima 7 - 20 dana počev od 15 - 20 avgusta pa završno do kraja februara i početka marta. To znači da je uz kontinuiranu sadnju i dospevanje salate takvo, s tim što pri setvi u avgustu i septembru salata dospeva za 2 - 2 i po meseca, a pri kasnijoj proizvodnji pri nižim temperaturama i za 2 i po i do 3 meseca. Kod uzgoja salate za jesenju proizvodnju najčešće se koriste niski tuneli, gde se plastika postavlja tek početkom oktobra, kada se pojavljuju niske temperature, odnosno prvi mrazevi.
Zemljište za proizvodnju salate mora da se dobro pripremi odmah po skidanju prethodnog useva. Salata veoma dobro uspeva na zemljištu bogatom organskom materijom i zato se đubri sa 2 - 3kg zgorelog stajnjaka ma m 2 uz 30 - 40 grama NPK đubriva na m 2.

Zelena salata se sadi u redove ili četvororedne pantljike (u širokim plastenicima). U zavisnosti od krupnoće sorte razmak sadnje je 15 - 25 x 15 - 25 cm. Pri sadnji u pantljike razmak između pantljika je 60 do 80 cm.

Posle sadnje (5 - 6 dana) usev se okopava do 5 cm dubine, a sledeće okopavanje obavlja se za 10 - 15 dana, dok biljke ne zatvore redove. U toku kasne jeseni, zime i ranog proleća salata najbolje uspeva u plastenicima s dopunskim grejanjem, gde se može održavati temperatura: sunčanih dana oko 16° C, oblačnih oko 14° C i noću 5 - 8° C.

U fazi obrazovanja 6 - 8 listova usev treba prihraniti za 20 - 30 grama azotnog đubriva na 1 m 2 ili uz zaštitu useva izvršiti 1 - 2 folijarna prihranjivanja kompleksnim đubrivom (vuksal). Kada je u pitanju uzgoj salate zalivanje se obavlja prema stanju useva svakih 7 - 10 dana. Berba salata je postupna, u zavisnosti od formiranja glavica, a ostvareni prinos zavisi od gustine biljaka, sorte i vremena berbe i iznosi 1 do 2 kg/m2.






Tags: uzgoj salate, salata

Pčelarstvo

Uzgoj šampinjona

Uzgoj puževa

Uzgoj pilića

Tov svinja

Govedarstvo

Mlekarstvo

Ratarstvo, povrtarstvo i voćarstvo