Rasad krastavaca proizvodnja

Na ovoj stranici ćemo opisati kako se proizvodi rasad krastavaca.

Rasad krastavaca

Za gajenje krastavaca u plastenicima najčešće se koriste salatne sorte i hibridi krastavaca (delikates, sunčani potok, sera 27) a mogu i kornišoni (parafin, kora i sl.) ili stakleničke sorte. Vreme proizvodnje zavisi od mogućnosti grejanja. U kontinentalnim uslovima najčešća je proizvodnja krastavaca u proleće (berba krajem aprila i u maju ) i kasna jesenja proizvodnja (berba u oktobru i početkom novembra). U južnim regionima, kao i pri mogućnosti grejanja, proizvodnja može biti i ranija za 20-30 dana i kasnija u jesen za 10-20 dana.

Proizvodnja rasada krastavaca - postupak

Rani krastavac se gaji iz rasada. Dakle, ukoliko želite da imate rani krastavac, potrebno je da znate kako se proizvodi rasad krastavaca. Pošto korenov sistem krastavaca ima slabu moć obnavljanja, seje se u saksije (džifi, presovane) prečnika 10x 10 cm napunjene zemljišnom smešom. U saksije se stavljaju 1-2 semenke s tim da se u fazi kotiledona ostavi po jedna biljka. Setva se obavlja 30-40 dana pre sadnje. Brže nicanje će biti ako se pre setve izvršikvašenje semena (do faze bubrenja i klijanja). Rasad krastavaca za ranu berbu gaji se u zaštićenom prostoru gde temperatura do nicanja treba da bude oko 25° C. Posle nicanja, do pojave prvog pravog lista, temperatura se održava na 18-20° C radi sprečavanja izduživanja stabla, a zatim se rasad gaji na temperaturi 22-25° C danju i 18-20° C noću. Pri tome se primenjuju sve redovne mere nege.



Za jesenju berbu setva se obavlja polovinom juna, a rasad krastavaca se gaji u otvorenim lejama, uz sve redovne mere nege. Pri gajenju klasičnih sorti (delikates, sunčani potok) radi ranijeg prispeća (za 10-25 dana) vrši se pinciranje: u fazi 4 lista skraćuje se vrh stabla (ostavljaju se 2 lista). Iz pazuha ovih listova izbijaju bočne grane ( na njima ima više ženskih cvetova). Kada se na ovim bočnim granama formira po 8 listova, grane se skraćuju, ostavljaju se po 4 lista iz čijih pazuha izbijaju grane trećeg reda sa najviše ženskih cvetova. Ovo prvo pinciranje se obavlja pred sadnju, a drugo posle sadnje i razvoja biljke.

Krastavac se u niskim tunelima gaji po zemlji a u visokim plastenicima uz potporu (žicu ili kanap koji se vezuju za konstrukciju plastenika). Kada stablo krastavca dostigne visinu 30-35cm, vezuje se uz žicu ili plastični kanap. Stablo se postepeno uvija oko uspravno postavljenog kanapa. Regulisanjem rasta stabla novih sorti i hibrida sa većim brojem ženskih cvetova postiže se ranozrelost i veći ukupan prinos. Tako se na glavnom stablu, do visine 20-25cm, odstranjuju bočne grane. Sledeća jedna ili dve grane se podsecaju na jedan plod s jednim do dva lista, a ostalo na tri lista i dva ploda. Posle branja plodova sa donjih grana sve se one odstranjuju. Vrh centralnog stabla krastavca prekraćuje se kada dostigne visinu 1,5-2m (to zavisi od visine plastenika). Svi stari, žuti listovi uklanjaju se sa stabla. Pri uzgoju tipičnih stakleničkih sorti ne sme se dozvoliti oplodnja i zato se svakog jutra uklanjaju muški cvetovi.

Rani krastavac proizveden iz rasada počinje da pristiže za berbu početkom maja u plastenicima sa grejanjem, odnosno za 10-15 dana kasnije u plastenicima bez grejanja. Pri jesenjoj proizvodnji berba krastavaca počinje početkom septembra i traje do polovine decembra. Prinos plodova zavisi od sorte i kreće se od 4 do 10kg na m2.






Tags: rasad krastavaca, proizvodnja, rani krastavac, iz rasada

Pčelarstvo

Uzgoj šampinjona

Uzgoj puževa

Uzgoj pilića

Tov svinja

Govedarstvo

Mlekarstvo

Ratarstvo, povrtarstvo i voćarstvo